Grabulje

Sitnjenje zemljišta i pokrivanje setvenih brazdi grabuljama.
Drvene ručne grablje
Pramčane grabulje za teške uslove rada za zemlju i kamenje
Lagane grabulje za lišće i travu

Grabulje služe za dopunsku obradu zemljišta, izradu leja, setvu (pokrivanje brazdi) i rahljenje.[1] Radni deo je od metala ili drveta sa 10-16 zubaca na međusobnom odstojanju od 2,5 cm, tako da širina varira od 25,5 do 41 cm.

Velike mehanizovane verzije grabulja koje se koriste u poljoprivredi, koje se nazivaju grabulje za seno,[2] napravljene su u mnogo različitih oblika (npr. grabulje sa zvezdastim točkovima, rotacione grabulje, itd). Nemehanizovana poljoprivreda se može obavljati različitim oblicima ručnih grabulja.

Za pokrivanje setvenih brazdi dobre su grabulje kroz čiju su osnovu u obliku drvene gredice zakucani ekseri čiji vrhovi predstavljaju zupce grabulja. Dužina gredice je 60 cm, razmaci između eksera 2,5 ili 5 cm, a broj eksera 19 ili 12. Držalja za grabulje je dužine 120-200 cm, a prečnik je 2,8 cm.

U Staroj Grčkoj korišćene su grabulje harpage (χαρπαγε), a Rimljani su imali četvorozubi rastrum quadridens. Pored četvorozubih korišćene su i drvene grabulje za pokrivanje semena koje direktno potiču od sličnih iz predinastičkog Egipta.[3]

Tipovi grabulja

Moderne ručne grabulje obično imaju čelične, plastične ili bambusne zube ili zupce, iako su istorijski napravljene od drveta ili gvožđa. Drška je obično ~1,5 m duga i izrađena od drveta, bambusa, čelika ili fiberglasa.

Grabulje za lišće, koje se koriste kao metla za sakupljanje lišća, košenje trave i otpadaka, imaju dugačke, ravne zube savijene u L-oblik i razmaknute od tačke pričvršćenja. Ovo omogućava određenu fleksibilnost kako bi se omogućilo da se zubi prilagode terenu, a istovremeno su lagani kako bi se minimizirala šteta na vegetaciji. Kompaktne, sklapajuće grabulje za listove omogućavaju povlačenje zubaca klizanjem pokretne tačke pričvršćenja uz osovinu.

Baštenske grabulje obično imaju čelične zube i namenjene su za grublju upotrebu na zemljištu i većim ostacima. Imaju duge, krute zube koji moraju biti u stanju da izdrže abraziju[4][5][6] i sile savijanja.[7][8][9][10][11]

Pramčane grabulje su podskup baštenskih grabulja koje odvajaju ručku i šipku sa produžetkom u obliku luka koji omogućava da se ravna zadnja strana šipke koristi za nivelisanje i struganje.[12][13][14] One mogu imati nešto finije i kraće zube i mogu se koristiti za obavljanje brojnih poslova u bašti i pejzažu, a zbog svoje skuplje konstrukcije uglavnom su deo profesionalnog alata. Alternativno, drugi set zuba različitog oblika može se dodati na poleđinu šipke.

Kulturne asocijacije

Ako grabulje leže u zemlji sa zubima okrenutim nagore, kao što je prikazano na gornjoj slici, a neko slučajno nagazi na zube, drška grabulja može se brzo zamahnuti nagore, udrajući žrtvu u lice. Ovo se često viđa u grotesknoj komediji i crtanim filmovima, kao što su Tom i Džeri i epizodi Simpsona „Rt straha“,[15][16] u kojoj serija grabulja postaje ono što Pomoćnik Bob[17][18][19] opisuje kao svog „smrtnog dušmana“. Postoji ruska izreka „nagaziti na iste grablje“ (ruski: nastupitь na te že grabli), što znači „ponoviti istu glupu grešku“, takođe reč „grabulja“ (ruski: grabli) u ruskom slengu znači „nevolje“.

Teške grablje

Ova vrsta grabulja služi za kondicioniranje i uklanjanje tla, kao i za pomeranje većih komada otpada. Većina korova ima slabije i pliće korenje od trave, tako da se odvaja zajedno sa (naknadno) neophodnom sunčevom svetlošću, đubrivom i semenom, a ako je kasnije potrebno i bilo kakvim hemikalijama za popravku, čini dobar travni usev. Veći alati (ili priključci za kosilice) se češće koriste za velike površine odslamljivanja ili pripreme tla. Međutim, akcija ogoljenja tla i izlaganja suncu nije dobra i crvima to ne pogoduje. Nakon toga tlo treba da bude zaštićeno slamom. Alati za aeraciju zemljišta ne uklanjaju korov, već pripremaju zemljište bez izlaganja.[20][21][22][23][24]

Plastika ili metal

Svaki od ovih metala ima prednosti i nedostatke. Plastične grabulje su generalno manje težine i niže cene. Pošto se mogu proizvoditi u širinama većih dimenzija, pogodnije su za listove koji su nedavno nataloženi. Metalni zupci su pogodniji za prolećno grabljenje kada su ostaci često mokri ili truli i najbolje se mogu prikupiti kada metalni zupci prodru do sloja slame.

Reference

  1. ↑ Članak uključuje tekst iz jedanaestog izdanja Encyclopædiæ Britannicæ iz 1911., koja je sada u javnom vlasništvu.
  2. ↑ Schroeder, J. W.. „Haylage and Other Fermented Forages”. Quality Forage. Arhivirano iz originala na datum 2019-04-26. 
  3. ↑ Grbić, M. (2010): Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Univerzitet u Beogradu, Beograd. ISBN 978-86-7299-174-1.
  4. ↑ Archard, J. F. (1953-08-01). „Contact and Rubbing of Flat Surfaces”. Journal of Applied Physics 24 (8): 981–988. DOI:10.1063/1.1721448. ISSN 0021-8979. 
  5. ↑ „Abrasion Methods Available at ARDL”. Arhivirano iz originala na datum 2013-01-20. Pristupljeno 2012-10-20. 
  6. ↑ „ASTM B611 - 13 Standard Test Method for Determining the High Stress Abrasion Resistance of Hard Materials”. www.ASTM.org. Pristupljeno 18 May 2017. 
  7. ↑ Boresi, A. P. and Schmidt, R. J. and Sidebottom, O. M., 1993, Advanced mechanics of materials, John Wiley and Sons, New York.
  8. ↑ HETÉNYI, Miklos (1946). Beams on Elastic Foundation. Ann Arbor, University of Michigan Studies, USA. 
  9. ↑ MELERSKI, E., S. (2006). Design Analysis of Beams, Circular Plates and Cylindrical Tanks on Elastic Foundations (2nd izd.). London, UK: Taylor & Francis Group. str. 284. ISBN 978-0-415-38350-9. 
  10. ↑ TSUDIK, E.. Analysis of Beams and Frames on Elastic Foundation. USA: Trafford Publishing. str. 248. ISBN 1-4120-7950-0. 
  11. ↑ FRYDRÝŠEK, Karel; Tvrdá, Katarína; Jančo, Roland (2013). Handbook of Structures on Elastic Foundation (1st izd.). Ostrava, Czech Republic: VSB - Technical University of Ostrava. str. 1–1691. ISBN 978-80-248-3238-8. 
  12. ↑ Workshop, Design (2015-12-02) (en). Landscape Architecture Documentation Standards: Principles, Guidelines, and Best Practices. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-41807-9. 
  13. ↑ Matusik, John. "Grading and Earthworks" in The Land Development Handbook, 2004.
  14. ↑ Gravel Roads Construction and Maintenance Guide Arhivirano 2018-12-15 na Wayback Machine-u, Federal Highway Administration (FHWA) and the South Dakota Local Technical Assistance Program (SDLTAP), 2015.
  15. ↑ Jean, Al (2004). Commentary for "Cape Feare". The Simpsons: The Complete Fifth Season (DVD). Los Angeles, California: 20th Century Fox.
  16. ↑ Leopold, Todd (September 21, 2007). „The man who makes 'The Simpsons' sing”. Atlanta, Georgia: CNN Entertainment. Pristupljeno January 3, 2009. 
  17. ↑ Hibberd, James (June 6, 2015). „The Simpsons scoop: Sideshow Bob to finally kill Bart this fall”. Entertainment Weekly. Pristupljeno June 11, 2015. 
  18. ↑ Nicholson, Max (July 11, 2015). „Comic-Con 2015: The Simpsons Panel Teases New "Treehouse of Horror"”. IGN. Pristupljeno September 18, 2015. 
  19. ↑ Snierson, Dan (October 8, 2015). „Simpsons' 'Treehouse of Horror XXVI': First Look and details on Sideshow Bob killing Bart and more”. Entertainment Weekly. Pristupljeno October 11, 2015. 
  20. ↑ Encyclopedia of Soil Science
  21. ↑ Arora, K. R.. Soil Mechanics and Foundation Engineering. 
  22. ↑ Li, S (2018). „Dynamics of Viscous Entrapped Saturated Zones in Partially Wetted Porous Media”. Transport in Porous Media 125 (2): 193–210. arXiv:1802.07387. DOI:10.1007/s11242-018-1113-3. 
  23. ↑ Sitharam, T G (2008). Geotechnical Engineering. S. Chand Publishing. str. 89. ISBN 978-8121924573. Pristupljeno August 14, 2019. 
  24. ↑ „Civil Engineering Scientists”. Arhivirano iz originala na datum 11. 06. 2019. Pristupljeno 11 November 2014. 

Literatura

  • Douglas John McConnell (2003). The Forest Farms of Kandy: And Other Gardens of Complete Design. str. 1. ISBN 9780754609582. 
  • Douglas John McConnell (1992). The forest-garden farms of Kandy, Sri Lanka. ISBN 9789251028988. 
  • Ryrie, Charlie (2004). The Cottage Garden: How to Plan and Plant a Garden That Grows Itself. Collins & Brown. ISBN 978-1-84340-216-9. 
  • Scott-James, Anne; Osbert Lancaster (2004). The Pleasure Garden: An Illustrated History of British Gardening. Frances Lincoln Publishers. ISBN 978-0-7112-2360-8. 
  • Lloyd, Christopher; Richard Bird (1999). The Cottage Garden. Jacqui Hurst. Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7513-0702-3. 
  • Boults, Elizabeth and Chip Sullivan (2010). Illustrated History of Landscape Design. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-470-28933-4. 
  • Soga, Masashi; Gaston, Kevin J.; Yamaura, Yuichi (2017-03-01). „Gardening is beneficial for health: A meta-analysis” (en). Preventive Medicine Reports 5: 92–99. DOI:10.1016/j.pmedr.2016.11.007. ISSN 2211-3355. PMC 5153451. PMID 27981022. 
  • „8 Surprising Health Benefits of Gardening | UNC Health Talk” (en-US). healthtalk.unchealthcare.org. 2020-05-18. Pristupljeno 2021-02-20. 
  • Biddle, Sarah (2020-06-12). „Gardens Simultaneously Calm and Reinvigorate” (en-US). Objective Standard Institute. Pristupljeno 2021-02-20. 
  • Ziller, Reinhart (1974) (German). Der Pflug. Geschichtliche Entwicklung und praktische Anwendung [The plough. Historical development and practical application"]. Stuttgart. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-29. Pristupljeno 2008-07-11.  "
  • Fernand Braudel, S. Reynolds (trans.) Civilization and Capitalism, 15th-18th Century, Vol. I: The Structure of Everyday Life, University of California Press (1982), p. 175.
  • Pingali, Prabhu; Bigot, Yves; Binswanger, Hans P. (1987) (plain text). Agricultural Mechanization and the Evolution of Farming Systems in Sub-Saharan Africa. Baltimore • London: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-3502-X. 
  • Wood, Brian J. B. (1998). Microbiology of fermented foods Volume 1&2. Springer. str. 73. ISBN 978-0-7514-0216-2. 
  • George, J. Ronald, ur. (1994). Extension publications : forage and grain crops (8th izd.). Dubuque, Iowa: Kendall/Hunt Pub. Co.. ISBN 0840393415. 
  • „Intensive crops for high quality silage from one to five years”. Cotswold Grass Seeds Direct. Pristupljeno 26 April 2019. 
  • Bolsen, K. K.; Ashbell, =G.; Weinberg, Z. G. (1996-10-01). „Silage fermentation and silage additives”. Asian-Australasian Journal of Animal Sciences 9 (5): 483–494. DOI:10.5713/ajas.1996.483. ISSN 1011-2367. 
  • Buchanan-Smith, J. G. (2010). „An investigation into palatability as a factor responsible for reduced intake of silage by sheep”. Animal Production 50 (2): 253–260. DOI:10.1017/S0003356100004700. 

Spoljašnje veze

Grabulje na Wikimedijinoj ostavi
  • „A Brief History of Gardening”. Pristupljeno 2010-06-04. 
  • „What is a community garden?”. American Community Garden Association. 2007. Arhivirano iz originala na datum 4 December 2007.