Jakovljevo

Јаковљево

Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Власотинце
Становништво
Становништво (2011)	461
Положај
Координате	42°56′34″N 22°16′22″E / 42.942666°N 22.272833°E / 42.942666; 22.272833
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	548 m
Јаковљево Јаковљево (Srbije)
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	VL

Координате: 42° 56′ 34" СГШ, 22° 16′ 22" ИГДЈаковљево је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 461 становника (према попису из 1991. било је 625 становника).

Географија

Село се простире на заравни брдскопланинског дела у власотиначкој општини, на левој страни планинске реке Власине, испод планинских висова добропољских и козилских чука.

Настанак села

Село је према легенди добило назив по насељеницима три брата Јакова, Крсте и Рајка из Македоније. Село је пре тога имало назив Ора (Орах), у коме је живео турски бег који је био чувен у то време по доброти. Фамилија Јакова је засновала насеље Јаковљево, фамилија Крсте Крстићево и фамилија Рајка Рајичево. Крстићево и Рајичево су махале сада села Јаковљево, које су близу реке Власине према Тегошници и према Златићеву и Свођу.

Инфраструктура

Село Јаковљево је повезано макадамским путем са Тегошницом и Свођем, а и са Доњим Дејаном преко Златићева. Мештани се надају скорој изградњи асфалта и тиме повезивањем са Власотинцем.

У овом крају клима је повољна за развој воћарства, пчеларства и садње кромпир, као и сточарства.

Демографија

У насељу Јаковљево живи 392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (44,2 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	990	^[1]
1953.	1043
1961.	1030
1971.	985
1981.	781
1991.	625	625
2002.	465	461

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	450	97,61%
Роми	10	2,16%
Румуни	1	0,21%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	0	0
80+	2	4
75-79	9	8
70-74	21	21
65-69	25	33
60-64	18	19
55-59	11	10
50-54	15	15
45-49	14	17
40-44	21	11
35-39	16	16
30-34	17	4
25-29	14	13
20-24	20	9
15-19	14	14
10-14	7	13
5-9	10	7
0-4	5	8
просек	44.2	46.4

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	148	166	182	223	203	180	164

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	34	56	25	24	11	9	5	-	-	-	2.81

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	217	62	136	15	4	-
Женски	194	22	134	32	1	5

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	126	35	-	-	2	-	86	1	-	1
Женски	35	26	-	-	6	-	-	1	-	-
Оба	161	61	-	-	8	-	86	2	-	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	-	1	-	-	-	-	-
Женски	-	-	1	-	-	-	-	-	1
Оба	-	-	1	1	-	-	-	-	1

Образовање

У селу постоји четворазредна основна школа, која је некада до седамдесетих година била једна од највећих у том крају, потом задружни дом. Школа је поред дома и цркве у селу. Ученици села Јаковљева су до седамдесете године XX. века похађали осмогодишњу школу у селу Свође, а сада похађају у селу Тегошница.

Занати

Јаковљево има и продавнице, а имало је и ковачку, поткивачку, столарску радњу. Некада су у селу били познати печалбари циглари, длакари а сада су махом зидари печалбари. Многи Јаковљевци до данашњег дана се баве рабаџијским послом -коњима носе кромпир у села власотиначке општине и врше трампу за кукуруз или грожђе. У планинским црнотравским селима се трговало са ракијом, а и препродавала се паприка и парадајз.

Духовни живот

Јаковљево има напуштену цркву око које су у XX веку се одржавале светковине и игранке у време летњих верских и државних празника, а у задружном дому су одржаване игранке и такмичења певача аматера у току зимских месеци.

Насред села, близу цркве, школе, дома и продавница постоји и спомен плоча родољубима које су стрељали Бугари у Другом светском рату током чувене гарске трагедије. Јаковљеци су узимали учешће и у Првом светском рату и садашњим ратовима у Хрватској и Косову после распада бивше Југославије.

Личности

Међу Јаковљевцима је познат Жика Лепојевић доктор хемијских наука, професор на новосадском универзитету.

Референце

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9