Nauglamir

Nauglamir (naug – patuljak; mire - dragulj) je ogrlica koja se pominje u knjizi „Silmarilion“ koju je napisao Dž.R.R. Tolkin. Takođe je poznat i pod nazivom Ogrlica Patuljaka. Nauglamir su napravili patuljci za noldorskog princa, vilovnjaka, Finroda Felagunda.

Kada se Finrod kasnije nazvan Felagund nastanio u Srednjoj Zemlji, napravio je za sebe podzemno utvrđenje Nargotrond koje je bilo slično Tingolovom Menegrotu u Dorijatu i jednako dobro skriveno kao Gondolin u Belerijandu. U izgradnji podzemnih dvorana Nargotronda pomagali su mu patuljci sa Plavih planina, iz Nogroda i Belegosta. Praktično, oni su i napravili Nargotrond i to na ostacima drevnog patuljačkog podzemnog grada Nulikizdina, koji je tu postojao još i pre dolaska vilovnjaka iz Valinora. Između Finroda i patuljaka javilo se veliko prijateljstvo i oni su za njega izradili Nauglamir, orlicu koja se svrstava u daleko najbolje i najdragocenije radove patuljaka starog doba.

Beše to niska od zlata sa nebrojenim dragim kamenjem vrhunske lepote koje je Finrod doneo iz Valinora. Ko god da je stavio oko vrata lepo i skladno bi mu padala, a uprkos brojnim dragocenostima od kojih je napravljena, bila je laka kao pero, tačnije kao „vlakno lana”^[1]. Finrod, koji je bio najbogatiji od svih noldorskih prinčeva, cenio je Nauglamir više od ma kakvog drugog blaga .

Kada je u bitci protiv Morgotovog vukodlaka Finrod poginuo, Nauglamir je, za još dugo vremena, ostao u Nargotrondu. Nakon bitke Nirnait Arnoidiad ili Bitke nebrojenih suza, Nargotrond je uništen a Nauglamir je ostao da leži u tami njegovih zaboravljenih riznica. Mnogo vremena kasnije Hurin, zvani Talion, je, ubivši Sitnog patuljka Mima, naišao u ruševinama Nargotronda na nebrojeno blago i dragocenosti iz Valinora koje su ležale razbacane svud po podovima nekadašnjih riznica. Ali od sveg blaga, Hurin je sa razlogom uzeo samo Nauglamir, a razlog beše ovaj: Hurin Talion je bio veliki prijatelj Finroda Felagunda i znao je da je Finrod poginuo braneći Berena koga je Tingol poslao na samoubilački zadatak da ukrade Silmaril iz Morgotove krune. Sa Nauglamirom Hurin je na kraju stigao do Dorijata i ogrlicu - najdragocenije blago Finroda Felagunda, bacio pred noge velikog kralja Tingola optužujući ga za nepotrebnu Finrodovu smrt.

Tingol uze ogrlicu i zaslepljen lepotom Nauglamira zamoli patuljke da ogrlicu preprave i da u nju ugrade isti onaj Silmaril zbog koga je Finrod i poginuo. Patuljci veoma nerado učiniše kako je Tingol zahtevao, jer su smatrali da je Nauglamir, to neprevaziđeno patuljačko delo starih vremena, imao prava da nosi samo Finrod Felagund za koga beše i napravljena. Ipak na kraju preoblikovaše Nauglamir i ugradiše u njega Silmaril. Tako nastade najdragoceniji predmet ikada napravljen u materijalnom svetu. Jer to sada beše vrhunsko patuljačko delo sjedinjeno sa jedinstvenim vilovnjačkim kamenom Silmarilom, jednim od tri, u kome je i dalje obitavala svetlost Valinora. “ I silna beše njegova lepota, jer se u nebrojenim draguljima svetlost Silmarila, koji beše usred njih, ogledala i oni su je rasipali na sve strane u čudesnim nijansama.“^[2]

Međutim prokletstvo koje leži nad Silmarilima još od Feanorovog doba i ovde je počelo da uzima svoj danak. Patuljci u želji da zadrže Silmaril, ubiše Tingola i pobegoše. Ali vilovnjaci Dorijata uskoro ih stigoše i vratiše Nauglamir maji Melijani. Skrhana bolom zbog Tingolove smrti, Melijana maja, odbaci svoje ljudsko telo i preseli se u besmrtne zemlje, a Dorijat osta nečuvan.

Tada besni patuljci sakupiše vojsku i krenuše u osvajanje Dorijata. i u tome bi verovatno potpuno i uspeli da Beren, tada već znan kao Erhamion (jednoruki), nije na kraju ubio kralja patuljaka u zadobio Nauglamir. Ogrlicu sa Silmarilom je poklonio svojoj ženi Lutijeni Tinuvijeli i priča se da, dok ju je ona nosila, cela njihova zemlja je ponovo podsećala na besmrtni Valinor: “ …i za kratko Zemlja Mrtvih koji žive postade kao vizija zemlje Valara, i nijedno mesto od tada ne beše tako predivno, tako plodno, ili tako ispunjeno svetlošću".

Kada su Beren i Lutijena umrli, ogrlicu je nasledio njihov sin Dior kralj Menegrota i Tingolov unuk. Ali Feanorovo prokletstvo nad Silmarilima i dalje je uticalo na zlehudu sudbinu Nauglamira. Čim su čuli da je jedan od Silmarila kod Diora, Feanorovi sinovi su ga napali i na kraju ubili, međutim nisu se dokopali Silmarila iz ogrlice, jer je Diorova kći Elvinga uspela da im pobegne. Međutim, ne zadugo! Da ne bi bila uhvaćena, Elvinga se, sa Nauglamirom oko vrata, na kraju bacila u more u nameri da se udavi, ali gospodar voda Ulmo nedozvoli ovu tragediju, već je izdiže iz vode u obliku golubice na čijim je grudima blistao Silmaril. I ovde se priča o Nauglamiru završava, jer je na grudima Elvinge-golubice, po izlasku iz vode, blistao samo Silmaril. Patuljačka ogrlica – divni Nauglamir, čudo stvaranja kovačkog zanata, je nestala i u daljim danima ona se više ne pominje.

Elvinga je Silmaril predala svom mužu Earendilu Moreplovcu, koji uz pomoć Valara “ode do ruba sveta i prođe kroz “Vrata noći” odlazeći u nebeske okeane.^[3]” Na njegovom čelu blistao je Silmaril tako jako da su ljudi Srednje zemlje svako veče i jutro mogli da vide njegovu svetlost kada bi Earendilova nebeska lađa stizala u Valinor ili odlazila iz njega.

• Tolkin Dž.R.R. Silmarilion, priredio K. Tolkin. Izdavač Esotheria 1993, Beograd, ISBN 9788681585245
• Tolkien, the ilustrated encyclopedia. David Day. A touchstone book. Published by Simon & Schuster 1996. ISBN 0684839792
• Tolkin, nezavršene priče o Numenoru i Srednjoj Zemlji. Priredio Kristofer Tolkin. Izdavač Alanari, Beograd, 2003. ISBN 978-86-7710-283-8
• Foster Robert, The complete guide to Middle-Earth. The definitive companion to the world of J:R:R: Tolkien. Ilustrated by Ted Nasmith. Harper Collins Publishers, 2003. ISBN 0-345-44976-2