Veliki Magelanov oblak

Veliki Magelanov oblak


Ime Veliki Magelanov oblak
Strano ime Large Magellanic Cloud

Posmatrački podaci (epoha J2000.0)

Vrsta objekta nepravilna prečkasta galaksija[1]
Tip SB(s)m[1]
Rektascenzija 05h 23m 34.5s[1]
Deklinacija -69° 45′ 22″[1]
Prividne dimenzije 10.75° × 9.17°[1]
Sazvežđe Zlatna Riba

Astrometrijski i fotometrijski podaci

Udaljenost 48.500 pc[2][3]
Radijalna brzina objekta 278 ± 3 km/s[1]

Ostalo

Druge oznake LMC, ESO 56- G 115, PGC 17223[1][1] Nubecula Major[4]
Otkriće Fernando Magelan, 1519. g.

Veliki Magelanov oblak je nepravilna galaksija, veći od dva „oblaka“ koji su vidljivi golim okom sa južne hemisfere i za koje se dugo mislilo da su sateliti Mlečnog puta.[5][6][7] Dobili su ime po portugalskom istraživaču Fernandu Magelanu, koji ih je posmatrao 1519. tokom plovidbe oko sveta. Veliki Magelanov oblak se nalazi u sazvežđu Zlatne ribe, na udaljenosti od oko 170.000 svetlosnih godina i prečnika oko 35.000 svetlosnih godina.[3][2][8][9] Ima oko 1010 zvezda i masu između desetine i dvanaestine mase Mlečnog puta.[10][11] Prvobitno je bio klasifikovan kao Irr I nepravilna galaksija, ali se zbog slabašne centralne prečke i naznake prečkaste spirale klasifikuje kao nepravilna prečkasta galaksija (oznaka klase Sm).[10]

U Velikom Magelanovom oblaku se nalazi maglina Tarantula, ogromni HII region (jedan od najvećih poznatih) prečnika 900 sv. godina, u kojem se nalazi region sa intenzivnim formiranjem novih zvezda. Galaksija sadrži veliki broj oblaka gasa i prašine, jata mladih zvezda i ostataka supernova.[12] U galaksiji je vidljiv intenzivan proces formiranja zvezda, što je verovatno izazvano efektima veoma bliskog prolaska pored Mlečnog puta pre nekoliko milijardi godina.[10] Dana 24. februara 1987. supernova 1987A je eksplodirala u Velikom Magelanovom oblaku. To je najbliža posmatrana supernova od Keplerove supernove iz 1604.[13]

LMC je klasifikovan kao Magelanova spirala.[14] Sadrži zvezdanu šipku koja je geometrijski van centra, što sugeriše da je to bila zabranjena patuljasta spiralna galaksija pre nego što su joj spiralni krakovi poremećeni, verovatno plimnim interakcijama Malog magelanskog oblaka (SMC) i gravitacije Mlečnog puta.[15]

Sa deklinacijom od oko -70°, LMC je vidljiv kao slabašni „oblak“ sa južne Zemljine hemisfere i sa dalekog severa od 20° N. On opkoračuje sazvežđa Dorado i Trpeza i ima prividnu dužinu od oko 10° golim okom, 20 puta veću od Mesečevog prečnika, sa tamnih mesta udaljenih od svetlosnog zagađenja.[16]

Predviđa se da će se Mlečni put i LMC sudariti za približno 2,4 milijarde godina.[17]

Lokacija

Treća je po blizini galaksija Mlečnom Putu, posle patuljaste eliptične patuljaste eliptične galaktike u Strijelcu (~ 16 kpc) i patuljaste galaktike u Velikom Psu ili preko gustine („overdensity”) (~ 12,9 kpc, premda se njen status galaksije osporava) nalazi bliže galaktičkom središtu. Veliki Magelanov oblak je mase od približno 1010 Sunčevih masa što je jedna stotina mase Mlečnog Puta.[11] Četvrta je po veličini galaksija u mesnoj grupi, posle Andromede (M31), Mlečnoga Puta i galaksije Trougla (M33).

Fizičke karakteristike

U središtu mu je prominentna prečka, što sugeriše da bi mogla biti prečkasta patuljasta spiralna galaksija pre nego su poremećeni njeni spiralni kraci, verovatno gravitacijom Mlečnog Puta. Današnji nepravilni oblik Velikog Magelanovog oblika je verovatno rezultat plimnih međudelovanja i s Kumovom slamom i s Malim Magelanovim oblakom (SMC).

Veliki i Mali Magelanov oblak obiluju svim vrstama zvezda i međuzvezdanim tvorevinama. Oba oblaka imaju ovojnicu od retkog i hladnog vodonika. Njihova se ovojnica izdužuje u uzak Magelanov potok prema Kumovoj slami, verovatno pod delovanjem privlačne sile. Oba oblaka su poslužila u nauci kao ispitno polje za upoznavanje galaktičkih i vangalaktičkih objekata.[18]

Veliki Magellanov Oblak sadrži najveću poznatu H II regiju, maglinu 30 Doradus, poznatu i kao Tarantula Nebula. Reč je o najaktivnijoj H II regiji u Mesnoj grupi.

Supernova SN 1987A eksplodirala je u Velikom Magelanovom oblaku.[18]

Sudar s Mlečnim putem

Simulirani prikaz Mesne grupe

Veliki Magellanov oblak će se katastrofalno sudariti s Mliječnim putem unutar sledeće tri milijarde godina. Posledice ovog sudara bit će u najblažu ruku veličanstvene, a u najgorem slučaju strašne. Oko naše galaksije kruže manje, satelitske galaksije i taj njihov ples može neometano trajati milijardama godina. Ponekad, one mogu skrenuti prema Mlečnoj stazi, sudariti se njom i nestati u većoj galaksiji. Veliki Magellanov oblak prilično je nova pojava u orbiti Mlečnog puta. U orbitu Mlečnog Puta je ušao pre otprilike 1,5 milijardi godina. Sada je to najsvetlija satelitska galaksija, udaljena 163.000 svetlosnih godina od Mlečnog puta.

Naučnici su sve do nedavno mislili kako će tiho orbitirati, ili će se odbiti od gravitacije Mlečnog puta i potom nastaviti svoj put kroz svemir. Međutim sad nova merenja pokazuju da ova mala satelitska galaksija ima mnogo veću masu nego što se mislilo. To znači da Veliki Magelanov oblak gubi energiju, što će je podstaći da se sudari s Mlečnim putem. To ne bi trebalo da utiče na naš Sunčev sistem, jer postoji mala verovatnoća da nas dohvate posledice sudara dve galaksija, poput izbacivanja iz iz Mlečnog puta u međuzvezdani prostor.[19] Nadolazeći sudar našeg Mlečnog puta s Magelanovim oblakom je već započeo. Dugačak trag gasa proteže se iz Magelanovih oblaka, a naziva se Magelanov potok. Taj trag plina proteže se kroz galaktički južni pol Mlečne staze. Magelanovi oblaci trebali bi se u pravom smislu te reči sudariti s našom galaksijom za nekoliko milijardi godina, ali prema podacima koje su 8. januara 2020. astronomi predstavili na skupu Američkog astronomskog društva (AAS) u Honoluluu, čini se da su se već sada pojavili prvi znakovi kolizije. Naime, prilikom spajanja galaksija obično se stvaraju nove zvezde, a astronomi su nedavno na periferiji naše galaksije, u blizini Magelanovog potoka, uočili mladi zvezdani skup. Na tom predelu se inače nalaze najstarije zvezde naše galaksije, a stručnjaci su otkrili kako su zvezde ovoga skupa sastavljene od materijala iz Magelanovog oblaka.[20]

Prema istraživanju koje je u januaru 2019. objavljeno u naučnom časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, Veliki Magelanov oblak zasigurno će se sudariti s našom galaksijom, i to mnogo pre nego što se ranije mislilo. Do tog otkrića naučnici su došli nakon što su izradili kompjuterske simulacije kretanja LMC-a. Umesto da na sigurnoj udaljenosti kruži oko naše Mlečne staze, kao što to čine druge slične galaksije, Veliki Magelanov oblak će se nakon nekog vremena sudariti s njom. Naučnici procenjuju da je LMC trenutno od nas udaljen oko 163.000 svetlosnih godina i da se udaljava brzinom od 400 kilometara u sekundi. Međutim simulacije astrofizičara sa Univerziteta Darham pokazuju da će Veliki Magelanov oblak u jednom trenutku usporiti, okrenuti se prema nama i sudariti se s našom galaksijom. Sudar bi se trebao dogoditi za oko 2,5 milijardi godina.[20]

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 „NASA/IPAC Extragalactic Database”. Results for Large Magellanic Cloud. Pristupljeno 29. 10. 2006. 
  2. ↑ 2,0 2,1 Macri, L. M. (2006). „A New Cepheid Distance to the Maser-Host Galaxy NGC 4258 and Its Implications for the Hubble Constant”. The Astrophysical Journal 652 (2): 1133–1149. DOI:10.1086/508530. 
  3. ↑ 3,0 3,1 Pietrzyński, G i dr.. (7 March 2013). „An eclipsing-binary distance to the Large Magellanic Cloud accurate to two per cent”. Nature 495 (7439): 76–79. arXiv:1303.2063. Bibcode 2013Natur.495...76P. DOI:10.1038/nature11878. PMID 23467166. 
  4. ↑ Buscombe, William (1954). „Astronomical Society of the Pacific Leaflets, The Magellanic Clouds”. Astronomical Society of the Pacific Leaflets 7 (302): 9. Bibcode 1954ASPL....7....9B. 
  5. ↑ Rincon, Paul (January 10, 2007). Magellanic Clouds 'just passing'. BBC News., Pristupljeno 22. 03. 2010.
  6. ↑ The Magellanic Clouds Are First-Time Visitors Univerzitet Harvard. September 17, 2007, Pristupljeno 22. 03. 2010.
  7. ↑ Shattow, Genevieve; Loeb, Abraham (2009). „Implications of recent measurements of the Milky Way rotation for the orbit of the Large Magellanic Cloud”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters 392 (1): L21–L25. arXiv:0808.0104. Bibcode 2009MNRAS.392L..21S. DOI:10.1111/j.1745-3933.2008.00573.x. 
  8. ↑ Freedman, Wendy L.; Madore, Barry F. (2010). „The Hubble Constant”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics 48: 673–710. arXiv:1004.1856. Bibcode 2010ARA&A..48..673F. DOI:10.1146/annurev-astro-082708-101829. 
  9. ↑ Majaess, Daniel J.; Turner, David G.; Lane, David J.; Henden, Arne; Krajci, Tom (2010). „Anchoring the Universal Distance Scale via a Wesenheit Template”. Journal of the American Association of Variable Star Observers 39 (1): 122. arXiv:1007.2300. Bibcode 2011JAVSO..39..122M. 
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 „Large Magellanic Cloud“. U Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics, Nature Publishing Group, 2001
  11. ↑ 11,0 11,1 "Magellanic Cloud". Encyclopædia Britannica. 2009. Encyclopædia Britannica Online. 30 Aug. 2009.
  12. ↑ Arny, Thomas T. (2000). Explorations: An Introduction to Astronomy (2nd izd.). Boston: McGraw-Hill. str. 479-. ISBN 978-0-07-228249-8. 
  13. ↑ Richard A. Matzner, Dictionary of Geophysics, Astrophysics, and Astronomy. CRC Press, 2001.
  14. ↑ Ryden, Barbara; Peterson, Bradley M. (2009). Foundations of astrophysics. New York: Pearson Addison-Wesley. str. 471. ISBN 9780321595584. 
  15. ↑ Besla, Gurtina; Martínez-Delgado, David; Marel, Roeland P. van der; Beletsky, Yuri; Seibert, Mark; Schlafly, Edward F.; Grebel, Eva K.; Neyer, Fabian (2016). „Low Surface Brightness Imaging of the Magellanic System: Imprints of Tidal Interactions between the Clouds in the Stellar Periphery” (en). The Astrophysical Journal 825 (1): 20. arXiv:1602.04222. Bibcode 2016ApJ...825...20B. DOI:10.3847/0004-637X/825/1/20. ISSN 0004-637X. 
  16. ↑ „Large Magellanic Cloud: spectacular from Earth's southern hemisphere | Clusters Nebulae Galaxies”. EarthSky. Pristupljeno 2013-07-17. 
  17. ↑ McAlpine, Stuart; Frenk, Carlos S.; Deason, Alis J.; Cautun, Marius (2019-02-21). „The aftermath of the Great Collision between our Galaxy and the Large Magellanic Cloud” (en). Monthly Notices of the Royal Astronomical Society 483 (2): 2185–2196. arXiv:1809.09116. Bibcode 2019MNRAS.483.2185C. DOI:10.1093/mnras/sty3084. ISSN 0035-8711. 
  18. ↑ 18,0 18,1 Vujnović, Vladis: Rječnik astronomije i fizike svemirskog prostora, Zagreb: Školska knjiga, 2004, ISBN 953-0-40024-1, str. 92
  19. ↑ Znanstvenici upozoravaju: U sudaru naše i susjedne galaksije nastat će crna rupa. Pristupljeno 2019-12-30. 
  20. ↑ 20,0 20,1 Započeo je sudar naše s drugom galaksijom, već se stvaraju nove zvijezde. Pristupljeno 2020-01-17. 

Literatura

  • Arny, Thomas T. (2000). Explorations: An Introduction to Astronomy (2nd izd.). Boston: McGraw-Hill. str. 479-. ISBN 978-0-07-228249-8. 
  • Marshall, F. E.; Gotthelf, E. V; Zhang, W.; Middleditch, J.; Wang, Q. D. (1998). „Discovery of an Ultrafast X-Ray Pulsar in the Supernova Remnant N157B”. The Astrophysical Journal 499 (2): L179–L182. arXiv:astro-ph/9803214. Bibcode 1998ApJ...499L.179M. DOI:10.1086/311381. ISSN 0004-637X. 
  • Chu, Y.-H.; Kennicutt, R. C.; Snowden, S. L.; Smith, R. C.; Williams, R. M.; Bomans, D. J. (1997). „Uncovering a Supernova Remnant Hidden Near LMCX-1”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific 109: 554. Bibcode 1997PASP..109..554C. DOI:10.1086/133913. ISSN 0004-6280. 

Spoljašnje veze

Veliki Magelanov oblak na Wikimedijinoj ostavi
  • NASA Extragalactic Database
  • Encyclopedia of Astronomy entry
  • SEDS LMC page
  • Large Magellanic Cloud at Constellation Guide
Normativna kontrola Uredi na Wikidati
  • WorldCat identiteti
  • VIAF: 239944467
  • GND: 4158247-0