Опсада Дамаска (1148)
Опсада Дамаска | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог крсташког рата | |||||||
Опсада Дамаска | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Крсташи | Муслимани | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Балдуин III Јерусалимски Конрад III Луј VII | Муин ед Дин Унур Нур ад Дин Саиф ад-Дин Гази | ||||||
Јачина | |||||||
50000[тражи се извор] | непознати | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознати | непознати |
- п
- р
- у
- 1. Антихија
- 1. Аскалон
- Киветот
- 1. Дорилеј
- 1. Јерусалим
- Марат
- Никеја
- Херигордон
- Период након Првог крсташког рата
- Балат
- Ал Санабра
- Арта
- Азаз
- ?Монтферан
- Босра
- Едеса
- Хаб
- Харан
- Хераклеја
- Јафа и Тир
- Марџ ел Сафар
- Мелитена
- Мерсиван
- 1. Рамла
- 2. Рамла
- 3. Рамла
- Сармин
- 1. Шазар
- 2. Шазар
- Сидон
- Триполи
- Јибна
- Дамаск
- 2. Дорилеј
- Ефес
- Лисабон
- Меандар
- Планина Кадмус
- Период након Другог крсташког рата
- Аинтаб
- Бабаин
- Багија
- Гора Тавор
- 2. Аскалон
- Белвор
- 1. Билбаи
- 2. Билбаи
- Кресон
- Дамијета
- Харим
- Хитин
- Језеро Хулех
- Инаб
- Јаковљев бунар
- 2. Јерусалим
- Керак
- Марџ Ујун
- Монт Жисар
- Тир
- 2. Дамијета
- Јерусалим (1218)
- Пад Јерусалима
- Пад Јерисалима
- Период након Шестог крсташког рата
- 4. Јерусалим
- Форбија
- Период након Седмог красташког рата
- 2. Антиохија
- Хаифа
- Опасада Туниса
- Пад Назарета
- Крај крсташких држава у Леванту
- 2. Акра
- 2. Арсуф
- Цезарена
- Крак де Шевалије
- Руад
- 2. Триполи
- 3. Триполи
Опсада Дамаска извршена је за време Другог крсташког рата 1148. године. Завршена је неуспехом и повлачењем крсташа у Јерусалим.
Увод
У Акри су се коначно сусрели Конрад и Луј дочекани од краљице Мелисенде и њенос седамнаестогодишњег сина Балдуина III. Дочек је био свечан, а Луј је коначно добио прилику да се помоли на Голготи, Христовом Гробу, месту Христовог рођења у Витлејему и другим светим местима. Међутим, поново је био разочаран нескромним животом хришћана у Јерусалиму и њиховим брачним везама са домороткињама. Један део крсташа је одлучио да се врати у Европу. Ипак, у Светој земљи је остало око 50.000 крсташа.
Опсада
Крсташке армије пристигле из Европе биле су огромне. Све крсташке државе нису могле сакупити толики број војника. Питање је било у ком правцу усмерити нападе. Бројност армије омогућавала је освајање било ког муслиманског града. На несрећи домаћих крсташа, Луј је одабрао Дамаск са којим је Јерусалим већ био у дугогодишњем савезу. Разлог за то била је жеља Луја да освоји неки град за кога се у Европи знало и тиме допринесе хришћанству. У Европи још увек нико није чуо за Мосул или Алепо, али је Дамаск већ био друга прича.
Напад на Дамаск отпочео је 23. јула 1148. године и трајао је само пет дана. Сам напад је био добро испланиран, али је крсташима највећи проблем представљао недостатак воде. Дамаски владар Унуру је претио крсташима да ће град предати Зенгијевим синовима Нур ад Дину и Саиф ед Дину уколико не подигну опсаду. На крају су се домаћи крсташи одлучили на прекид напада и повлачење у Јерусалим.
Последице
Домаћи хришћани су у Јерусалиму оптужени за издају и примање мита. Придошлим крсташима није било јасно стање у земљи и потреба одржавања мира са муслиманима. Луј и Конрад били су веома бесни на домаће крсташе иако је, у суштини, њихова акција била оправдана. Нису могли да схвате тамошњи живот; луксуз, дружење са муслиманима, спремност на преговоре, све то је било у супротности са њиховом представом о хришћанима у Светој земљи. Једноставно, европски крсташи нису прихватали ове „Сиријце“, како су називали домаће крташе, за браниоце вере. Због тога су одлучили да се врате у Европу.
Ускоро је цела крсташка армија са својим владарима отпутовала из Свете земље, а да ништа добро нису учинили за крсташке државе већ су их, управо супротно, довели у непоправљив конфликт са Дамаском, њиховим јединим савезником.
Види још
Литература
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.