33. хрватска дивизија НОВЈ
Тридесеттрећа хрватска дивизија | |
---|---|
Југословенска партизанска застава | |
Постојање | 19. јануар 1944 – мај 1945. Место формирања: Копривница |
Формација | 1. мославачка бригада 2. мославачка бригада Бригада „Никола Демоња“ |
Јачина | .
|
Део | Народноослободилачке војске Југославије |
Ангажовање | |
Команданти | |
Командант | Јосип Антоловић |
Тридесеттрећа хрватска (мославачка) дивизија НОВЈ формирана је по наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ 19. јануара 1944. године у Копривници од Прве и Друге мославачке бригаде, јачине 1665 бораца. Под њеном командом били су до 14. марта Бјеловарски и Мославачки партизански одред. Била је у саставу Десетог корпуса НОВЈ и дејствовала у подручју Хрватског загорја, Калника и Мославине.[3]
Борбени пут дивизије
Водила је борбе против Немаца, усташа и домобрана, повремено нападала непријатељева упоришта и рушила комуникације на правцима: Дуго Село—Банова Јаруга, Дуго Село—Крижевци и Крижевци—Бјеловар. Њене јединице су 28. јануара заузеле Свети Иван Жабно, 30. јануара одбиле напад усташа код Грабровца и 31. јануара код Ровишћа; 31. јануара и 1. фебруара порушиле су пругу између Жабљака и Св. Ивана Жабно у дужини од око 15 км, телеграфско-телефонске стубове на целој релацији и три моста; 6. фебруара водиле су борбе код Великих Зденаца (близу Дарувара), 20. фебруара код Дапца, 25, фебруара код Липовца; 26. фебруара напале из заседе немачку колону код Српске Капеле, а 14. марта између Херцеговца и Ладислава домобране; 4. марта су код Ровишћа уништиле композицију транспортног воза, обуставиле саобраћај 50 часова 18. марта водиле су борбу код Бршљанице и Рогоже, а 22. марта код Ладислава. Крајем марта њена Друга бригада упућена је у рејон Оборово—Пресека да прихвати оружје и материјал који је пристизао из Баније. Она је код Оборова 29. марта нападнута и опкољена од јаких немачких и домобранских снага. После тешке борбе и уз велике губитке, бригада се пробила у Мославину.[1]
Док је њена Прва бригада водила борбе у Хрватском загорју и Калнику од априла до средине маја 1944, Друга бригада је дејствовала у Мославини и западном делу Билогоре. Дивизија је 1. маја безуспешно напала Св. Иван Жабно и 7. маја Ровишће. Њене јединице учествовале су у нападу на Клоштар Иванић 15. маја и Нарту 25. маја. Оне су 10. јуна између Иванић Града и Пречеца порушиле пругу, 12. јуна између Врбовца и Градеца, а 21. јуна између Иванић Града и Стринеца, 15. јуна одбиле су напад Немаца, усташа и домобрана у близини Ладислава, и 17. јуна код Великог и Малог Пашијана, Зденчаца, Велике и Мале Млинске. После тродневних борби са деловима Прве козачке коњичке дивизије и домобранске Прве горске пуковније, 33. дивизија се 24. јуна повукла у правцу Билогоре. Од 27. јуна до 2. јула са 32. и 28. ударном дивизијом одбила је напад усташко-домобранских снага на Калнику и Подравини.[2]
У јулу и августу њене јединице срушиле су железничку пругу Крижевци—Дуго Село и Крижевци—Бјеловар; 21/22. јула водиле су борбе код Клоштар Иванића, а 23. августа код Иванске; 10. августа ослободиле су Дубровчак и Махово. У Поповцу (код Чазме) формирана је 25. септембра бригада „Милош Обилић“ (касније названа „Никола Демоња“), као њена Трећа бригада. Од септембра до краја децембра 1944. дејствовала је у Подравини и бјеловарском округу. У Подравској операцији 5. октобра ослободила је Клоштар (код Вировитице), ноћу 11/12. октобра Новиград Подравски, 8. октобра одбила напад усташа код Клоштра, док је ноћу 30/31. октобра напала немачку посаду у Шумећанима. Трећег новембра напала је и разбила делове Петог усташког здруга код Боровљана и ослободила Хлебине, 6. новембра водила борбе код Св. Ивана Жабно, 7/8. новембра заузела Брцковљане, Божјаковину и Доњи и Горњи Градец, 13/14. новембра Шумећане, 16. новембра Петеранец, 20. новембра Марчу, 2. децембра Доњи Гудовац и Велико Кореново, а 7/8. децембра Батину и Хусаин. Дивизија је 7/8, 16/17. и 18/19. новембра порушила пругу Банова Јаруга—Дуго Село и Св. Иван Жабно—Крижевци 29/30. новембра. Крајем децембра имала је 4034 борца, наоружана са 1693 пушке, 247 аутомата, 180 пушкомитраљеза, 15 минобацача, 7 противтенковских пушака и 14 бацача „Џон Бул”.[2][3]
У јануару 1945. у одбрани Вировитичког мостобрана држала је сектор села Седларица, Брзаја, Вукосављевица, Мали Грђевац; фебруара је дејствовала око Дарувара и Гарешнице (коју је ослободила 27. фебруара), од 8. до 17. марта у Мославини и на подручју Бјеловара у одбијању напада немачких и усташко-домобранских снага на слободну територију, 18. марта ослободила је Томаш, а 22. марта одбила напад непријатељевих снага код Великог Грђевца, Павловца и Велике Јасеноваче. После успешних борби против усташа и домобрана код Паланцана 28. марта, Јакшића 17. априла и Међурића 19/20. априла, 33. дивизија учествовала је у борбама за коначно ослобођење Мославине и Билогоре.[2][3]
Референце
- ^ а б Војна енциклопедија (књига десета). Београд 1975. година, 126. стр.
- ^ а б в г Војна енциклопедија, 127. стр.
- ^ а б в Vojska.net: 33rd Croatian Division (језик: енглески)
- п
- р
- у
Оперативне групе |
|
---|
- 1. пролетерска
- 2. пролетерска
- 3. ударна
- 4. крајишка
- 5. крајишка
- 6. личка
- 7. банијска
- 8. кордунашка
- 9. далматинска
- 10. крајишка
- 11. крајишка
- 12. славонска
- 13. приморско-горанска
- 14. словеначка
- 15. словеначка
- 16. војвођанска
- 17. источнобосанска
- 18. словеначка
- 19. севернодалматинска
- 20. далматинска
- 21. српска
- 22. српска
- 23. српска
- 24. српска
- 25. српска
- 26. далматинска
- 27. источнобосанска
- 28. славонска
- 29. херцеговачка
- 30. словеначка
- 31. словеначка
- 32. загорска
- 33. хрватска
- 34. хрватска
- 35. личка
- 36. војвођанска
- 37. санџачка
- 38. источнобосанска
- 39. крајишка
- 40. славонска
- 41. македонска
- 42. македонска
- 43. истарска
- 45. српска
- 46. српска
- 47. српска
- 48. македонска
- 49. македонска
- 50. македонска
- 51. македонска
- Кумановска
- 51. војвођанска
- 52. косовско-метохијска
- 53. средњобосанска
- списак дивизија
италијанске | |
---|---|
ваздухопловне |