док је Питагорин идентитет, идентитет заснован на Питагориној теореми, који повезује тригонометријске функције
Као и остале тригонометријске функције и секанс представља однос између двеју страница правоуглог троугла. Секанс је однос хипотенузе и налегле катете.[1] (Сл.1.)
На тригонометријском кругу је вредност секанса једнака величини следеће дужи
Неке карактеристичне вредности
степени
0°
30°
45°
60°
90°
радијана
0
Репрезантација функције
Представљање функције у виду Тејлоровог реда у околини тачке
односно уопштено
где су у формули Ојлерови бројеви.
Могуће је такође представити и у виду
Особине функције
Детаљном анализом се могу утврдити карактеристичне особине функције.
Област дефинисаности функције:
функција је дефинисана у скупу реалних бројева , сем у пребројиво много тачака где има прекиде
Област вредности функције:
функција узима вредности у опсегу реалних бројева, сем у области -1 до 1
Парност
функција је парна
Периодичност
функција је периодична са основном периодом 2π
Асимптоте
функција има вертикалне асимптоте у тачкама
функција нема хоризонталне и косе асимптоте
Нуле функције
функција нема нуле
Монотоност функције
Екстремуми
нема глобални екстремум
локални минимум
локални максимум
Конвексност и конкавност функције
функција је конвексна у интервалу
функција је конкавна у интервалу
Превојне тачке
функција нема превојне тачке
Извод функције
Први извод функције је
Интеграл
Неодређени интеграл функције
Историја
Први пут се скраћеница sec појављује 1626. године у књизи Албера Жерара о тригонометрији.[2]
Извори
^Риста Карљиковић, Геометрија за више разреде средњих школа, трећи део, тригонометрија, издање књижарнице Рајковића и Ђурковића, Београд-Теразије, 1931
^Миодраг Петковић, Љиљана Петковић, Математички времеплов, прилози за историју математике, ЗМАЈ, Нови Сад, 2006
Спољашње везе
Функција секанса на wolfram.com
Литература
Бронштајн, Семендјајев, Справочник по математике дља инжењеров и учахчихсја втузов, Москва, »Наука«, 1980